Danas se mnogi razumeju u poljoprivredu i govore da nam je za povećanje prinosa jedini izlaz u navodnjavanju. Znači i ovo malo rezerve humusa treba isprati i od zemljišta stvoriti beton. A šta ćemo onda?

Kad je Bog stvorio svet i zemlju i na kraju čoveka i ženu, On ih blagoslovi i reče im: Rađajte se i množite se i napunite zemlju i vladajte njom. I budite gospodari od riba morskih i od ptica nebeskih i od svega zverinja što gmiže po zemlji. (1-28)

I još reče Bog: Evo dao sam vam sve bilje što nosi seme po svoj zemlji i sva drveta rodna koja nose seme, što će vam biti za hranu. (1-29)

A svemu zverinju zemaljskom i svim pticama nebeskim i svim gmizavcima što po zemlji gmižu i u čemu ima duša živa, dao sam travu da jedu. (1-30) I tako bi.

Ne reče Bog: Izraubujte zemlju za vašega života i šta vas je briga kakvu ćete je ostaviti potomcima, nego reče v l a d a j t e nj o m. A vladati njom znači koristiti je tako da trajno bude plodna. Danas bi se to nazvalo domaćinskim gazdovanjem.

Ljudi na zemlji su se u početku hranili biljnim plodovima koje su nalazili u okruženju, dok su se mesom snabdevali lovom divljači. Da bi obezbedili sigurnije snabdevanje mesom, počeli su da pripitomljavaju pojedine vrste zverinja. Gajenjem pripitomljenih životinja, uvideli su da osim mesa i mleka, mogu da imaju koristi i od vune i jaja, pa su gajili životinje od kojih se to može dobiti. Tokom vekova, pripitomljene životinje, boljom ishranom su postajale produktivnije. Svesnim delovanjem čoveka, životinje su menjale oblik, brzinu rasta, povećavale količinu i poboljšavale kvalitet proizvoda.

Povećanjem broja stoke povećavala se i količina stajnjaka, kojim je zemljištu nadoknađivana organska materija, koja mu je iznošenjem plodova uzeta. Međusobnim uticajem životinja i bilja na iskorišćavanje njihovih proizvodnih mogućnosti, vekovnim iskustvom uspostavljen je najbolji odnos broja pojedinh vrsta i kategorija stoke prema raspoloživoj površini zemljišta. U očuvanju plodnosti zemljišta, zemljoradnici su učvrstili i neka pravila koja se moraju poštovati. Jedno od tih pravila je da se stajnjak zaorava u zemljište koje će biti zasejano okopavinama, a nikako u zemljište koje će biti zasejano pšenicom.

Tako je to trajalo sve do sredine 20. veka, kada je jednim delom planete zemlje zavladala jeres koja nije poštovala reč Boga i stečeno iskustvo koje je trajalo oko 8500 godina od kada se smatra da je počelo pripitomljavanje životinja. Izmisliše nešto što je samo njima moglo da padne na pamet. Po njihovoj pameti za povećanje prinosa bilja dovoljna je primena mineralnih đubriva. Bili su u pravu, ali samo dotle dok traju rezerve organske materije u zemJjištu. A one su danas pri kraju.



Nekadašnji kombinat Sirmijum je imao 85000 hektara obradive površine, (to je približno 1/3 ukupne obradive zemlje u Sremu), a samo 700 krava, što znači da je svaka krava ovog Kombinata raspolagala sa oko 120 hektara. Jedna krava ne može da nađubri 120 hektara. A što je još poraznije, ostatak kukuruzne biljke posle berbe i slame posle vršidbe žitarica su pravile smetnje oko zaoravanja, pa je to spaljivano. Njive su ličile na lomače. Prinosi 60-tih i 70-tih godina prošlog veka, dok su trajale rezerve humusa, bili su za 1/3 veći od današnjih. Za koju godinu prinosi će biti smanjeni na polovinu nekadašnjih.

Danas se mnogi razumeju u poljoprivredu i govore da nam je za povećanje prinosa jedini izlaz u navodnjavanju. Znači i ovo malo rezerve humusa treba isprati i od zemljišta stvoriti beton. A šta ćemo onda?

Najbolji primer izraubovanog zemljišta može se videti na jednom delu obradivih površina na ekonomiji Glac u Sremskoj Mitrovici. Intenzivnim smenjivanjem povrtarskih kultura tokom godine, uz primenu navodnjavanja bez unošenja dovoljne količine organske materije u vidu stajnjaka, u velikoj meri je uništen kapilarni sistem i mrvičasta struktura zemljišta pa samo posle dva minuta kiše na površini zemljišta se stvaraju barice.

Mrvičasta struktura zemljišta uspostavlja kapilaritet koji obezbeđuje prijem i čuvanje vlage. Bez kapilarnog sistema, zemljište nema tu moć. Prema tome, nema navodnjavanja bez unošenja organske materije, a nema unošenja organske materije bez stoke i to prvenstveno goveda, koja pored ostalog, za ishranu koristi biljne materije, koje ostaju posle berbe i žetve, pretvara ih u najkvalitetnije proizvode za ishranu ljudi. Kroz stajnjak, stoka njivama vraća mikrobiološki obogaćenu organsku materiju, koja poboljšava strukturu obradivog sloja i reguliše toplotni, vodni i vazdušni režim u zemJjištu. Pokojni profesor Aleksandar Stebut bi rekao da se unošenjem organske materije obavlja biogenizacija zemljišta. Samo paralelnim povećanjem broja preživara, treba izgrađivati zalivni sistem. Podvlačim, bez preživara nema zalivanja.


Dr.agr. Radojle-Cojle Markićević

Tekst preuzet sa http://moba.rs